Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Snimljeno u Izraelu
Ovi tonski zapisi načinjeni su u kancenariji Haima Bar Leva (1924. ~ 1994.), izraelskog ministra policije u Jerusalimu, kako je u uvodnom tekstu navedeno (vidi stranicu - Novi projekti).
General Bar Lev, rođen u Beču, živeo u Zagrebu, došao je u Palestinu „poslednjim vozom“ iz Jugoslavije 1941. godine. Proslavio se kao jedan od trojice generala poreklom iz Jugoslavije, u Izraelasko arapskom ratu 1967. godine. Njih trojica su se o važnim odlukama dogovarali radiovezom na srpskohrvatskom jeziku, koji protivnik nije razumeo.
Osećam potrebu da ovom uvodniku dam kratak predgovor; kako je uopšte došlo do toga da dobijem poziv i posetim Izrael. Uspostavio sam pisanim putem kontakt sa Tomi Lapidom uglednim novinarom, vlasnikom lista Maravi, rođenim Novosađaninom.
U svojoj ponudi da posetim Izrael, pored ostalog, napisao sam da bih želeo da snimim nekoliko emisija u kojima će govoriti Jevreji poreklom iz Jugoslavije. Te emisije bi bile emitovane na Drugom programu Radio Beogradu u okviru dokumentarne serije „Govori da bih te video“. U pismu se nalazio i jedan moj tekst objavljen u časopisu „Svet“, u kome sam preneo neke od stavova tadašnjeg izraelskog predsednika Vlade Šimona Pereza.
Već 18. avgusta 1989. stiglo je oficijelno pozivno pismo koje je potpisao Rafi Borovic, direktor Vladine pres službe.
Do tada su novinari Radio Beograda službena putovanja u inostranstvo ostvarivali samo ako su bili članovi Saveza komunista Jugoslavije. Ja nisam bio član partije, ali je verovatno u tom času „nadležni komitet“ zbog delikatnih odnosa sa
Izrealom odlučio da takvom novinaru da podršku za ovaj put. Mislim da je to znala i druga strana. Mogao sam da odem i neslužbeno, ali u tom slučaju moje emisije se ne bi našle na programu radija. Uglavnom, tri meseca kasnije, bio sam
u Izraelu.
Za 6 dana snimio sam 7 emisija, a jedan od razgovora obavio sam i sa generalom Haimom Bar Levom.
*/ Sve fotografije načinjene su sa dozvolom ministra Bar Leva /
O generalu Bar Levu govori njegov prijatelj Beograđanin Eugen Verber, glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta i prevodilac na hebrejski jezik.
Fotografije svih sagovornika u Izraelu, koje će moći da se vide na stranici Fotografije, načinio je autor emisije Dragoslav Simić.
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: oktobar 2009.
Eugen Verber beogradski glumac, prijatelj Haima Bar Leva, o generalu Haimu Bar Levu
Slušaj 1.deo: (mp3)
Slušaj 2.deo: (mp3)
Slušaj 3.deo: (mp3)
Slušaj 4.deo: (mp3)
Slušaj 5.deo: (mp3)
Slušaj 6.deo: (mp3)
Slušaj 7.deo: (mp3)
Postavljeno: mart 2017.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Glumac i prevodilac Eugen Verber
Sećanje na generala i prijatelja Haima Bar Leva
Napisano oko 2000. godine u Beogradu na molbu D. Simića
Koliko se sećam on se zvao Hajni Breslavski. Odnosno Henrih Breslavski. I posle kad je otišao. Svi smo znali da je njegovo jevrejsko ime Hain. Ali, Barlejev je tek hebriizirano ime kada je stigao u tadašnju Palestinu, mandatornu Englesku današnji Izrael. On je u Zagrebu učio celu srednju školu. Još mu je živa i učiteljica njegova Mira Levi. Živi u Zagrebu u jevrejskom domu staraca.
On se 1939. godine sa grupom mladih, takozvana omladinska emigracija, omladinska alija, kako se to zvalo kod nas, izselio i nastavio školovanje tamo i diplomirao agronomiju negde 1942. godine.
Ono što sam posle čitao o njemu, bio je pripadnik udarnih palmah odreda. To je ilegalna neka armija, koja je bila protiv engleskih kolonijalnih vlast.
A od 1948. odmah u tom ratu za nezavisnost on je postao oficir izraelske armije. Naime, zna se od ranih dvadesetih godina našeg veka, posle oduzimanja cele te teritorije Palestine od strane Turske osmanske carevine, Društvo Naroda je poverilo mandat, ne kolonijanlo pravo, Velikoj Britaniji koja je imala dužnost da posle izvesnog vremena osamostali tu oblast. Zna se međutim da Britanija nije osamostalila, nego je sa vremena na vreme sa jedne ili sa druge strane podsticala razlike među stanovništvom. Jedno vreme je Arape huškala protiv Jevreja, a kad je to njoj zatrebalo Jevreje protiv Arapa. A kad je njoj trebalo onda je tamo bio mir. U takvim uslovima je Bar lev morao da se prikloni ili da bude miran građanin ili da bude pripadnik jednog od pokreta otpora toj takvoj mandatornoj ili pravoj kolonijalnoj engleskoj vlasti. Bio je pripadnik palmah odreda koji su levičarski udarni odredi. Za razliku od nekih drugih desničarskih organizacija koje su naginjale terorističkim akcijama. On je bio u tim palmah odredima. To su ti levičarski pokreti odnosno levičarske vojne formacije ilegalne, protiv mandatorne uprave. I za odbranu od izvesnih pokreta sa arapske strane, koji su bili donekle i teroristički. Naravno da je to stvorilo preduslov da on postane odmah 1948. odmah u tom ratu za samostalnost, kada su arapske države napale tek stvoreni Izrael, on je odmah postao jedan od oficira. Bio je poslat kao veoma talentovan oficir u Englesku. Tamo je završio visoke oficirske škole. Vratio se nazad i postao komandant brigade. Zatim komandant korpusa, što je značilo da je Barlev veoma dobar oficir. Zanimljivo je to da je onda napustio vojnu karijeru i otišao na Kolumbija Univerzitet da studira ekonomiju. Isto dako je studirao ekonomiju i u Parizu. Jedan veoma svestrano obrazovan čovek u svakom slučaju. Ali 1964. godine se vratio u armiju. U generalštab izraelske armije. I kao jedan od najspsobnijih oficira on je već u oči junskog rata 1967 postao zamenik načelnika generalštaba. To je tada bio dnašnji ministar naordne odbrane. Ministar odbrane je bio Isak Rabin a njegov zamenik je bio Bar lev. Posle tog rata 1967. i postao i načelnik generalštaba armije. To je običaj u izraelskoj armiji da se posle dve kadence odnosno dva mandata što bi mi rekli, general ide u penziju.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
