Jelena Jovanović Đukić

„Njen glas slušate SUBOTOM UVEČE na Radio Beogradu“
~ pisala je Radio Revija TV, 1967. godine

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com. Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.

Ovu stranicu je opremio na osnovu fotografija Jelene Jovanović Đukić i snimio tonske zapise urednik sajta Dragoslav Simić

Kako sam upoznao Jelenu Jovanović Đukić?

Opet slučajno i kako to život ume da režira, nepredviđeno, kao što sam slučajno pronašao seriju ljudi i događaja obrađenih na sajtu u tekstu: Usmena istorija pred mikrofonom.

Jelena mi je pokazala oko 500 fotografija profesionalno snimljenih tokom njene karijere na radiju. Bila je to istorija radija kroz fotografije. Na ovoj stranici videćete neke od fotografija da bi ste i sami imali osećaj uživanja koje ovaj “crno beli svet” donosi kao deo lične i profesionalne biografije jedne novinarke. Nikad ranije lično nisam upoznao Jelenu Jovanović, samo se sećam njenog izvanrednog radiofoničnog glasa iz emisija koje je vodila. Bilo ih je oko 500, ali je sačuvana samo jedna u kojoj nema Jeleninog glasa prema katalogu iz dokumentacije Radio Beograda: Autor-i: - ZORKIĆ ĐORĐE,NOVINAR - JOVANOVIĆ JELENA,NOVINAR

Datum: 1965/04

Naslov: RAZGOVOR SA GUSTAVOM KRKLECOM

Sadržaj: - GUSTAV KRKLEC,KNJIŽEVNIK GOVORI SVOJE PESME

- IZNOSI SVOJE SEĆANJE NA DANE PROVEDENE U VENECIJI I SUSRET SA OSKAROM KOKOŠKOM

- FABIJAN ŠOVAGOVIĆ,GLUMAC RECITUJE PESME GUSTAVA KRKLECA -11.46

Trajanje: 20.18

Učesnik: - KRKLEC GUSTAV,KNJIŽEVNIK,PESNIK - ŠOVAGOVIĆ FABIJAN,GLUMAC

Zamolio sam Jelenu februara 2014. godine, kada sam je snimao, da prokomentariše svoj rad i slike koje gledate. Evo njenog odgovora:

Jelena Jovanović Đukić:

Pitali ste me o emisiji sa Gustavom Krklecom. Koliko se sećam, ja sam tada radila kao novinar saradnik, a ne kao voditelj. Glavni detalji su zabeleženi na sačuvanom snimku. Inače, emisija pripada seriji „Tražimo zabavu za vas“. U istoj seriji ja sam kao autor i voditelj snimila razgovor sa Brankom Čopićem pod nazivom „Od istine do legende“ za koju sam dobila godišnju nagradu Radija. Drugu emisiju iste serije snimila sam sa Radivojem Lolom Đukićem i ne sećam se podnaslova.

U isto vreme, pretpostavljam da je to od 1963. do 1965. godine, radila sam kao novinar saradnik i povremeno kao voditelj u seriji „ Mikrofon je vaš“.

Od 23. oktobra 1965. kada je emitovana prva emisija iz serije „Subotom uveče“ radila sam kao koscenarist i kao voditelj sa Đuzom Stojiljkovićem, sve do 1971. godine. Emisije su bile „žive“, sa direktnim prenosima, sa učešćem publike, dva orkestra, zabavnim i narodnim, sa najpopularnijim pevačima i sa novim talentima. Gosti su bili glumci, pisci i pesnici, reditelji, kompozitori, humoristi, rečju sve profesije koje su se po nečemu izdvajale kao i značajni događaji iz kulture i umetnosti. Ovaj program emitovan je iz studija šest Radio Beograda od 20:00 do 22:00 sata.

Duša ovog programa bio je Đorđe Seničar koji je osmislio da u letnjim mesecima radimo tematske programe poput „Zlatni kotlić“ kao takmičenje u spravljanju ribljih specijaliteta, ili „Turnir dobrog raspoloženja“ kao takmičenje odabranih orkestara ugostiteljskih objekata (1969. godine). U Subotici 28. juna 1969. godine učesnik u emisiji je bila i Divna Kostić, izvrsna kafanska pevačica kojoj je to bio poslednji javni nastup. Pobednik celog serijala bio je tamburaški orkestar „Zlatna violina“.

Iz Doma omladine 19. oktobra 1968. godine emitovan je program „Subotom uveče“ povodom Dana oslobođenja Beograda. Gosti su bili neki dobitnici oktobarskih nagrada, među njima Gordana Jović Maglić, prvi gradonačelnik Beograda od 1946. do 1951. Ninko Petrović, Mira Mitrović, nekadašnji spiker kasnije urednik u Radiju.

Sa istog mesta, iz sale Doma omladine Beograd, 9. novembra 1968. godine išao je u program izbor najstarije gramofonske ploče i obeležavanje 40 godina Radija. Gosti su bili Radivoje Raća Marković, sjajan sportski komentator, Mira Stupica, Miodrag Petrović Čkalja, Ivan Kovačević jedan od prvih spikera Radio Beograda.

U svim ovim programima dragoceni saradnici su bili Stevan Markićević i nešto kasnije Radmila Trifunović. Stevan Markićević je bio izvrstan poznavalac muzike, posebno džeza. Radmila Trifunović je bila čudo od muzičkog saradnika. Za nju ništa nije bilo nemoguće ni sa tehničke ni sa muzičke strane. Sve je znala i sve je mogla. Tako je pamtim. Isti je bio i Mirko Šouc. On je sa svojim orkestrom bio gotovo stalni učesnik programa, a čini mi se da nije bilo instrumenta na kojem nije mogao da svira. Kada bi se pojavio problem, čak i tokom same emisije, samo bi lako nakrivio glavu, pogledao bi upitno ispod obrva i rekao: “dobro, biće sve u redu“.

Ista redakcija radila je i praznične programe u drugim terminima za 29. novembar, 1. maj, 25. maj itd. kao i posebne događaje poput Smederevske jeseni.

Ja sam kao voditelj 1967. godine dobila „Zlatni mikrofon“ a emisija je bila prva po popularnosti. I danas čuvam ružu od Herendi porcelana koju mi je poslala slušateljka iz Mađarske kao znak zahvalnosti za lepe subotnje večeri. Ima, za mene, istu ako ne i veću vrednost od zlatnog mikrofona. Mada, pošteno rečeno, ja sve ono što je prošlo a nije od fundamentane važnosti, smatram efemernim.

Inače radili smo i emisiju neposredno posle zemljotresa u Bosni koji je dosta oštetio Banja Luku. Tema je bila akcija za njenu obnovu. Bio je prisutan na snimanju i Branko Mikulić, ne sećam se koju je visoku političku funkciju u Bosni i Hercegovini imao, samo znam da je obezbeđenje bilo vidno.

Možda i ranije, ali za ovu emisiju znam, važan saradnik novinar bio je Bane Todorović, kao i u emisijama koje smo radili sa Bukureštom i Budimpeštom.

U emisiji „Subotom uveče“ 12. septembra 1970. počeli smo sa akcijom izbora pesama koje su pobedile ili postale popularne posle muzičkih festivala. I 3. oktobra je bila emisija sa istom tematikom. Pripremali smo veliku završnicu u Domu sindikata za 1. maj 1971. pod nazivom „Festival festivala“.

Listajući albume iz tog vremena vidim da su kroz ovaj program prošli Bisera Veletanlić, Dragan Stojnić, Arsen Dedić, Marko Novosel, Dušan Jakšić, Minja Subota, Nada Knežević, Lado Leskovar, Nina Spirova, Safet Isović, Selimova-Želčeski duet, Ljiljana Petrović, Dušica Bilkić i mnogi drugi popularni izvođači zabavne i narodne muzike.

U završnoj emisiji 1. maja 1971. u sali Doma sindikata, opet prema nepouzdanom podsećanju listanjem albuma, vidim da su učestvovali Tereza Kesovija, Boba Stefanović, Radmila Karaklajić, Lola Novaković, Kića Slabinac, Đorđe Marjanović, Krsta Petrović, Miki Jevremović, Anica Zubović, Slavko Perović, Senka Veletanlić, Zafir Hadžimanov, Nedeljko Bilkić, Vasilija Radojčić... trebalo je da bude u programu Lepa Lukić, ali zbog puta u inostranstvu sa njenim festivalskim repertoarom nastupila je desetogodišnja Snežana Đurišić i pobrala ovacije.

Opet po fotografijama vidim da su gosti bili Minimaks i Saša Zalepugin.

Suština ovog sećanja je činjenica da svi ti prohujali dani i događaji više nikom nisu važni. Recimo o čistoti i lepoti srpskog govornog jezika na radiju brinuli su Bonka Davičo, Brana Surutka, Brana Đorđević, Radmila i Dušan Vidak. Posebno se sa nežnošću sećam Drage Jonaš koja je bila više od spikera. Ona je poznavala sve nijanse naglasaka i sve zakonitosti dobre artikulacije. Bila je divan čovek. Nije više među nama i nema je na straži čuvanja bogatstva i lepote srpskog jezika. Umela je u rečenici da otkrije najbolju melodiju a u rečima poeziju. Meni je to i danas važno.

Poštovani kolega, nadam se da sam odgovorila na sva vaša pitanja jer u mojim sećanjima nema ničeg više. Imam inače još nekoliko novih fotografija koje su zanimljive.

Suvenir slovo ~ o Jeleni Jovanović

piše Bora Oljačić

Pojavom takozvanog liberalizma na političko-ideološkoj sceni Jugoslavije šesdesetih godina prošloga veka, uslovilo je i očekivanu pojavu u kulturi, nauci, medijima i umetnosti pa su tako neki programi Radio Beograda postali ako ne žarišta, onda bar prve svetleće iskrice te nove "literalne" slobode. To je ponajviše bilo vidljivo u kulturnoumetničkom programu Radio Beograda, pogotovu u Zabavnohumorističkoj redakciji, jer od takve vrste programa se, prirodno, uvek očekuje kakav takav iskorak u programske inovacije.

Zato se nova koleginica u redakciji Jelena Jovanović brzo uklopila u tu novu atmosferu pogotovu u emisiji Subotom uveče koju je zajedno samnom uređivala i osmišljavala, pisala tekstove i bila voditelj, i ako nije bila, kao većina članova redakcije, "tipičan humorista". To se za takvu emisiju i nije tražilo jer je Subotom uveče bila tipičan radio koktel različitog sadržaja i formi u realizaciji.

Prvo, možda najveće slobode tih " liberalnih godina", bio je "program uživo" pri čijoj realizaciji često ode u etar do slušalaca i nešto što voditelj ili saradnik nije osmislio. Ali pošto je u tom trenutku živog programa voditelj jedini cenzor onda je i sloboda veća, a ne kao kad se emisija snimi pa je urednici i ideolozi preslušaju, izmene, preprave, a ponekad i zabrane.

Zato smo Jelena i ja bili u stanju da "uživo" dovedemo u studio mnoge u to vreme „disidente“ i sa njima slobodno razgovaramo, kritikujeno ili hvalimo, da napravimo zatim neki dokumentarni prilog "sa terena" koji nije bio tipično informativna lakirovka, kao naprimer razgovor sa književnokom, naučnikom, pevačem, koji takođe nije unapred ne samo osmišljen već i politički doteran.

Kasnije je Jelena otišla u nove novinarske izazove, na televiziju.

Slušaj 1. deo:     (mp3)

Slušaj 2. deo:     (mp3)

Postavljeno: mart 2014.

Autor sajta

Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006. Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi sicke41@gmail.com       sajta

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

---

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad