Lujza Rajner

Hvala Vam na pismu. Moram da priznam da nikad ne bih očekivala, posle toliko godina, da bi iko u Jugoslaviji smatrao da je moja knjiga još zanimljiva!

Šta biste hteli da Vam još kažem što nije u samoj knjizi? Zašto sam uopšte došla u Jugoslaviju? Pri letovanju u Dalmaciji oduševila sam se zemljom i narodom. I preko našeg zajedničkog koledža stavila sam se u vezu sa suprugom Vladete Popovića, koja je osnovala engleski fakultet u Beogradu. Preko gospođe Popović bila sam nameštena da predajem engleski u jednom međunarodnom klubu.

Beograđani su me vrlo srdačno primili, a imam još najlepše uspomene na one dane. Poznavanje engleskog jezika se mnogo tražilo i ja sam sve učinila da što brže naučim srpski i da se prilagodim mesnim običajima. U tom prijateljskom krugu srela sam onog gospodina za koga sam se udala. O njemu ne bih htela opširnije da pišem, jer ne znam kako su politički raspoloženi njegovi preostali rođaci i prijatelji.

Više bih volela da pređem preko političkih nezgoda i da se sećam naših prvih bračnih godina u staroj kućici u blizini patrijaršije, odakle smo mogli gledati – čak iz suterenskih prozora – one široke livade od Save sve do Zemuna i, na sučnanim danima, jasne crte bosanskih bregova.