Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Dok sam boravio u Njujorku kod bračnog para Knežević 1994. godine, Đorđe Knežević mi je skrenuo pažnju na život slikarke Marijane Šijački. Njihova kćer Aleksandra udata je za Dušana, Marijaninog sina.
Zahvaljujući ovom poznantstvu u Njujorku, kratko vreme proveo sam i u poseti kod ove Beograđanke, čiju sam priču snimio za radio, a posetioci sajta mogu da je čuju u celini. Marijana je vrlo emotivno opisala deo svog života neposredno posle oslobođenja Beograda 1944. i nekoliko godina kasnije. Bila je gimnazijalka i imala je samo 16 godina kada je doživela svoju prvu torturu od strane UDB-e (Uprava državene bezbednosti).
U Beograd ulaze sovjetske trupe, ona ih u priči naziva Rusi, a oslobodioce, partizani. Bila je gimnazijalka i pripadala je građanskoj porodici koju je nova vlast okarakterisala kao „neprijatelje naroda“. Komunisti oličeni u novom režimu imali su svoje kriterijume „ko je ko“, o čemu je tako dobro pisao Slobodan Selenić u romanu „Ubistvo s predumišljajem“, sudar emigrat.građanskog društva i totalitarizma.
Njen deda je bio Dušan Šijački, novinar i prvi predsednik Udruženja novinara Jugoslavije 1922. godine, a otac Janko. U njenoj priči, kada joj majka na kraju, posle izlaska iz zatvora 1945, kaže: „Ni kod dede nemoj da ideš“, to se odnosi na dedu Dušana Šijačkog.
Za dokumentarnu radio dramu „Marijana Šijački“, postavio sam tonsku sliku, muzički milje koji dočarava vreme u kojem se priča dešava. Korišćeni su izvorni materijali, pesme o Titu i izgradnji, dečije pesme iz onog vremena posvećene novoj državi ili muzika iz sovjetskog filmskog mjuzikla „Pastir Kostja“. Nasuprot ovoj muzičkoj matrici postavljena je drama devojke koja je nedužna žrtva revolucionarnog požara novog poretka.
Evo šta mi je Marijana Šijački ispričala u Njujorku u kome je živela kao emigrant.
Slušaj: (mp3)
„Kad su došli komunisti, prvi Rus koga sam ja videla je izgledao strašno. Mama nije dala da idem na ulicu. Nije dala da ostajem dugo van kuće. Bojali su se Rusa. Pričalo se o to vreme da siluju devojke i rade svašta..." VIŠE
Postavljeno: maj 2011.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
