Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Rana topla jesen 1998. je bila prava prilika da se jedne večeri na moju molbu, vidim sa istinskim gospodinom, „plemićem scene“, Stevom Žigonom u njegovoj kući na beogradskom Senjaku.
20 godina je prošlo od velikih studentskih demonstracija u Beogradu tokom kojih je Žigon u ulozi Robespjera izašao na otvorenu scenu. Pokazao mi je veliki broj slika u svojoj sobi. Sa radošću je prišao jednom dunavskom pejzažu i kazao da je autor slike Milan Milić Jagodinski. Sliku je dobio pre kratkog vremena na nekom gostovanju. Kakva slučajnost. Vidim svog najboljeg novosadskog druga slikara Mićka Jagodinskog na zidu sobe Steve Žigona.
Sa velikim glumcem nisam bio nikakav kućni prijatelj, samo običan novinar koji je imao želju da načini ovaj razgovor na godišnjicu demonstracija. Moj omiljeni glumac, za mene prvak svih pozorišta sveta, bio je „levo“ politički orijentisan.
U prvom delu će biti emitovan šestominutni govor Robespjera iz „Dantonove smrti“ Bihnera, autentičan snimak koji je Želimir Žilnik tonski zapisao na studnetskim demonstracijama u Kapetan Mišinom zdanju u Beogradu 1968.
Robespjer - Slušaj: (mp3)
Scena sa demonstracija, bila je veličanstvena. I sada vidim Žigona kako u lisnatoj bašti Velike škole pred hiljadama oduševljenih studentata govori Robespjera, tekts, koji kao da je bio pisan za taj trenutak. Masa u delirijumu, aklamacije Žigonu. Oko Univerziteta milicija na konjima i sa vodenim topovima, napaljena da bije bez milosti. Revolucija.
Posle te scene u mojoj dokumentarnoj emisiji koja je prepisana za ljubitelje čitanja, dešava se sve ono što je Žigon izgovorio u svojoj kući u moj mikrofon. Čućete kako je tekao razgovor između nas dvojice 1998. godine. Sa Žigonom sam dugo razgovarao dok smo uopšte nešto snimili. Meni je trebalo više vremena da bolje razumem neke stvari iz njegovog života. Nije trpeo monolog kao način “ispovesti” koji mu je ovaj novinar predlagao.
Emisija - Slušaj: (mp3)
Tekst emisije skinut sa trake
S. Žigon: Vi kažete kako je između šezdeset i osme i ove sad, devedeset i osme, jel? Kako se razvijao moj pogled na zbivanja, na politiku, na... Čini mi se da se ne može tako. Jer to je kod mene počelo davno. Ja sam skojevac od četrdeset i druge i kao takav sam prošao i logore i zatvore nemačke i italijanske. Nemačke logore, “Dahao”, i polako si, gledajući oko sebe susret, misli... Upoznavši u tom logoru, tako reći mentalitet naroda cele Evrope, tamo nije bilo samo Rumuna, Bugara i Mađara, kao što ih i danas nema nigde. Upoznavši tamo sve, to je tada... Ja sam sve više uviđao da za tu Evropu nema drugog spasa, nego da se ujedini ali ne na bazi kapitalističkih interesa nego na bazi socijalističkog konsenzorsa.
Postavljeno: jun 2013.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
