Stevo Žigon

S. Žigon: Vi kažete kako je između šezdeset i osme i ove sad, devedeset i osme, jel? Kako se razvijao moj pogled na zbivanja, na politiku, na... Čini mi se da se ne može tako. Jer to je kod mene počelo davno. Ja sam skojevac od četrdeset i druge i kao takav sam prošao i logore i zatvore Nemačke i Italijanske. Nemačke logore, “Dahao”, I polako si, gledajući oko sebe susret, misli… Upoznavši u tom logoru, tako reći mentalitet naroda cele Evrope, tamo nije bilo samo Rumuna, Bugara i Madjara, kao što ih i danas nema nigde. Upoznavši tamo sve, to je tada… Ja sam sve više uvidjao da za tu Evropu nema drugog spasa, nego da se ujedini ali ne na bazi kapitalističkih interesa nego na bazi socijalističkog konsenzorsa. Vidite li i Karadjordje i Miloš Obrenović oni su imali svoj sovjet, tako da Sovjetska Republika nije ništa novo za nas Srbe… Ja kažem za nas Srbe jer sam se posrbio. Sovjet, jeste Miloš slušao sovjet pa je posle uradio šta je on hteo, ali je ipak uradio, uvek je težio tome da uradi tako da bar velika većina bude zadovoljna. i u tim razgovorima je stalno, je stalno bila prisutna ideja o tome, hajde da se složimo oko jedne stvari pa makar ti malo popustio, ja popustio, mislim konsenzors. Zato nama ne odgovaraju, i uopšte Slovenima, ja bih rekao čak i uslovno govoreći pravoslavnim ljudima, ja sam naravno ateista i to nema veze sa Bogom i crkvom, i tako dalje, nego ima veze sa tim… Jer to pravoslavlje ima veze sa našim mentalitetom, a nemamo mi veze sa pravoslavljem, naš mentalitet veze sa pravoslavljem. Ova zapadna, tzv. gradjanska, ja to naravno prevodim malogradjanska.. Znate, Gorki je napisao dramu “Malogradjani” i to se, što se zove recimo u Engleskoj “srednji stalež” ili bilo gde, sve su to malogradjani i Gorki je tačno rekao: “Nije neprijatelj socijalizma najveći, ni imperijalizam, ni kapitalizam, ni...”, ne znam šta je sve nabrajao, nije važno, nego malogradjanski mentalitet u čoveku. I napisao je jednu svoju od svojih najboljih drama “Malogradjani”. Kod nas se to zovu malogradjani, a na ruskom jeziku “mišanje”. Ali zašto ja to sve govorim? Govorim zbog toga što sam video da je Evropa uglavnom “mišanjska”… To se nakrala okolo po svetu, da je taj tzv. srednji malogradjanski stalež živi vrlo dobro, čak im je uskoro dostajalo para da i radnike plaćaju dosta dobro tako da i oni postanu… Umesto da budu proleteri i da ruše gazde, oni su sasvim zadovoljni nivoom svog života, šta će… A gazde se brinu o tome da se oni suviše ne obrazuju, da ne postanu suviše pametni, da ne vide koliko su pljačkani i koliko su isti takvi robovi kakvi su bili robovi Rima recimo… I tako je, defakto, u čitavoj istoriji ljudske civilizacije, otkad je ta životinja stala na dve noge ako je to uopšte tako i bilo jer ja to ne verujem… Zašto onda druge nisu stale na dve noge? I zašto je krokodil isti kakav je bio, a mi smo toliko napredovali... I tako da ja tu ne znam šta se desilo. Sasvim sigurno ne to što Darije priča...

Vaš komunizam počinje, u stvari od… Ako ste vi komunista?

S. Žigon: Ja sam naravno komunista...

Počinje od logora...

S. Žigon: Ne, ja nisam toliko komunista jer komunista to je već partijsko opredeljenje, ja sam marksista. A komunistička partija, njena ideologija je marksizam. Naravno i lenjinizam, jer je Lenjin prilagodio tu, čitavu tu filozofiju, i ekonomsku filozofiju, i kulturnu filozofiju, jer prilagodio uslovima u kojima je on pobedio u revoluciji. To je lenjinizam. To je jedna marksistička praksa koja je pobedila u oktobru, i kažem od onog trenutka kad je čovek stao na dve noge, i postao, kažu da ga je rad stvorio, tako kaže Marks, ja mislim da nije istina. Čoveka je stvorila ljubav i alkohol. Da, ovi fosili vinove loze stari su isto toliko kao i naša saznanja o Mesopotamiji. U Egiptu ima toga. Vrati se sedam, osam hiljada godina unatrag… I tad kad je čovek prvi put malo tako zamutio svoj mozak on je napisao prvu pesmu. Znate, nije to šala, ja to ozbiljno mislim. Čoveku je potreban neki podstrek. Nekome nije potreban takav konkretan podstrek, kao što je vino… I naravno, ne govorim ja o pijanstvu, ja govorim samo o onom plemenitom dahu koja tako podstiče maštu u čoveka pa bio on glumac, pisac ili pronalazač, pronalazač... Jer, vrag bi ga znao kako je Tesla pronašao onaj elektromotor, koja mu tako odjedanput padne u glavu. Ja mislim da je on malo popio...

Šezdeset i osma o devedeset... tako su počele...

S. Žigon: Da, znam, ja hoću upravo da vam kažem da šezdeset i osma nije nikakav preokret. Jer uopšte ni francuski, ni pobuna rimskih robova, egipatskih robova, ni seljačke bune, sve to nisu nikakvi suštinski preokreti, jer i posle Francuske revolucije je opet nastao buržoaski sistem, kapitalistički, koji je opet zasnivao svoje bogatsvo na robovskom radu proletarijata. Razumete?

Dok ste gledali ova moja izdanja, “Knjiga koja govori”, vi ste videli sliku kralja Aleksandra Karadjordjevića, i imali ste svoj komentar...

S. Žigon: Znam, imao sam ja svega, ali nisam završio tu osnovnu misu koju hoću da vam kažem zbog čega nije šezdeset i osma tako nikakav datum u mom životu, a i u životu Evrope, Sveta, jer je bilo zaguljeno i u Americi šezdeset i osme. Hoću da kažem da je oktobar kad je pobedio, bio prva revolucija u istoriji… Koliko? Sedam, deveto, desetoj, hiljadu godišnjoj istoriji ljudske civilizacije koja je rekla “Niko ne sme da živi od tudjega rada!” Do sada i posle Francuske revolucije koja nam je dala velika otkrića, koja nam je donekle otvorila šta je to sloboda, šta je to bratstvo, šta je to jednakost, ali ona… Kakva je to jednakost ili bratstvo kad neko može da bude bogat, a neko treba da rinta..

(muzika, aplauz)

OVDE SE U EMISIJI PONAVLJA DEO IZ “68”

Robespjer: Zar za poslugu da nose skupocena odela? Kada njih gledamo s pravom se možemo upitati, jesu li oni opljačkani narod?

Jesuuu!!!

(aplauz)

Auditorijum: (skandiranje: Jesu, jesu, jesu...)

(muzika)

S. Žigon: Jedini, prvi posle nastanka je ljudske civilizacijeje “Oktobarska revolucija” koja je rekla: “Niko ne sme da živi od tudjega rada!” A od kada ima čoveka do oktobra? Odmah se našao neko ko je zajahao na ledja nekome. Odmah su bile sluge i gospodari. Ja ne kažem da je taj eksperiment uspeo. On je relativno uspeo, jer se održao sedamdeset godina pobedio Hitlera, osvojio Kosmos...

Sa gulazima...

S. Žigon: Znate šta?...

Sa golim otocima...

S. Žigon: ...Sad kad vidim šta sve mediji mogu da naprave, ja se pitam, ako je Staljin ubio, kao što oni kažu, dvadeset miliona u gulazima, a u otadžbinskom ratu poginulo dvadeset i dva, tri, četiri, pet miliona ljudi, gde su ti Rusi koji prave još uvek ipak decu. Taj narod ipak ima sto pedeset miliona...

Da li ste čitali Karla Štajnera...

S. Žigon: Ma čitao sam sve to! Tamo su bili, znate šta? Ja sam ruski student i to nije sve tako strašno. Ja vam kažem da su američki zatvori danas mnogo strašniji od onih gulaga... Da tamo moram...

Jeste bili nekad u tom zatvoru?

S. Žigon: Ma nije to važno sad! Gledao sam filmove! Američke...

(zvoni telefon)

Alo?

S. Žigon: Šta je tu toliko važno da sam to video? Jeste li vi videli gulaze? Niste videli?! A ja znam gulag po tome što sam čitao...

Ja sam razgovarao sa Karlom Štajnerom.

S. Žigon: Ma idite... Taj Štajner je dobio velike pare za to što je napisao. Nije bilo tako strašno. Meni je pisao čovek kad sam radio “Ivanova”, odrobijao je, neka robija. Sigurno je bio neki špijun zapro zapadni. Šta drugo da radi Staljin? Bio je čitav svet protiv njega, kao što je danas čitav svet protiv Srbije. Treba ubiti odmah ko kopa jamu Srbiji.

Postavio sam vam pitanje o Karađorđeviću...

S. Žigon: Nije to sad važno...

Hoćemo li se vratiti na Srbiju i na to ko kopa jamu...

S. Žigon: Vratićemo se, pa sve to se I tiče Srbije… On je ovde dokazao da se može stvoriti, bez takozvane konkurencije koju kapitalizam toliko ideolatriše...

Ko je to dokazao?

S. Žigon: Ko kaže da baz konkurencije nema napretka? A kako rusi prave takve avione i napravili takve topove, i napravili najveću industriju na svetu BEZ konkurencije? Državna preduzeća? Kako se to desilo da bez materijalne stimulacije, naučnici pronadju kako će osvojiti kosmos? i osvojiše ga prvi... Znači da ta floskula kapitalistička, da bez materijalne stimulacije i da bez tzv. konkurencije nema napredka nije istinita. Čovek je zato čovek što postiže uspehe i što napreduje, ne zato što je materijalno zainteresovan, nego što ga pored te materijalne zainteresovanosti interesuje i zaslužnost. Staljin je sve to postizao ordenjem, zvanjima i tako dalje, i tako dalje, jer nije imao para. On je počeo od nule, on je zatvorio granice, nije tražio jebeni kredit u monetarnom fondu koji te zarobi dok si živ! I ja se klanjam ovoj Srbiji današnjoj, i klanjam se Evropi što nam ne da kredite. Jer ti krediti uništavaju! Mi možemo sami da stvorimo bar takvu državu kakva je Madjarska ili Bugarska, koja prima kredite i zavisna je, a to što je Tito, što smo mi dobro živeli pod Titom sasvim zasluženo, on nije vraćao pare koje smo zajmili. Razumete? A što se kralja Aleksandra tiče, to je već jedna evropska svinjarija najgora što može biti. Niko nije Evropi učinio takve usluge, ni četrnaeste godine, ni četrdeset I prve, a evo šta sad ta Evropa radi od Srba. A Aleksandar je verovao da će Evropa da mu pomogne. Išao u Marsej da stvori pakt, da firmiše tu svoju vizionarsku Jugoslaviju. Nije znao da je već tada u glavama nekih tamo anonimnih glavešina, Jugoslavija osudjena na propast, i na klanje, i na nove ratove, i na sve to što nam se danas dešava. Razumete li? Staljin koji je stvorio ogromnu energiju, mislim imperiju socijalističku gde niko nije mogao da živi od tudjega rada, niko nije imao mašinu koja proizvodi nešto, a da bude vlasnik te mašine, da ne radi ništa, da najmi radnika, a on radi, a profit devedeset odsto uzima on, a deset odsto recimo, da radniku. To ne postoji, to je suština socijalizma. Niko ne sme da živi od tudjega rada. Ja sam bio četrdeset šeste, sedme i osme na studijama u Sovjetskom savezu, naravno, nikad nije stvar u životu tako čista kao što je u knjizi Lenjinovoj ili ne znam bilo čijoj. Ali ugavnom bogataša nije bilo. Funkcioneri, kao svuda u svetu, ne samo u socijalizmu, jer i ovi, ove barabe na zapadu tek se njima plaća u najskupljim hotelima, imaju privilegije neverovatne, političari uglavnom imaju privilegije, znate? Ali u kapitalizmu još i keš kradu, jer nema vlade ni u Francuskoj, ni u Engleskoj, ni bilo gde na zapadu u toj velikoj vašoj demokratiji gde se malo, malo pa eksplodira neka veoma prljava afera sa nekim novcem, sa nekim pranjem novca, sa nekim špekulacijama, sa nekom pretprodajom nekih akcija i zašto su svi ministri bogati, ja vas pitam?

Oni koji, vaši poštovaoci koji budu ovo slušali verovatno će postaviti pitanje, odakle naš omiljeni glumac Stevo Žigon, toliko zaludjen rusima, Staljinom...

S. Žigon: Nisam ja... Pre svega da znate, komunizam nije… Kao ideja, uopšte nije ruska stvar. To je stvar, pre svega, jevrejska. To je stvar internacionalna. Stvar je samo u tome da izgleda na mentalitet slovenskih, i ovo rekao sam pravoslavnih naroda, ta ideja o tome da niko ne sme da živi od tudjeg rada, našla najplodnije tlo. I ništa ja nisam zagrižen, tu ne treba biti… Tu treba biti samo ne pametan, treba biti normalno obrazovan. Jer svi ovi kreteni koji misle da je kapitalizam vrhunac uredjenja, društva, pa zar oni ne vide šta se dešava u Južnoj Americi, šta se dešava u Africi? Da u kapitalizmu dobro žive samo zapadna Evropa, Amerika i Kanada. I sad još i Japan, jer je to Amerika bila... To je Amerika imala koristi. A svi drugi koji žive, a to je dve trećine i više čovečanstva, oni žive u kapitalizmu, dobro Kinu izuzimam, jer jednopartijski sistem će na kraju pobediti, jer je glupo da u parlamentu neki zakon prodje sa pedeset i jedan odsto, a četrdeset i devet protiv i onda se to zove volja naroda, pa izvinite ako je volja naroda tako tanka, znate, onda je to jedan kretenizam. Brojanje glasova u parlamentu je za mene jedan, kako da vam kažem, jedan, ne smešan, nego prosto skoro kriminalan kretenizam. Jer glasovi se kupuju, znate? Pa ako ti treba jedan više, pa ako je stvar takva, takve prirode, ti ćeš dati onome koji hoće da se prodaju ogromne pare, jer ćeš ti zaraditi još, još veće pare ako on glasa za tebe. Tako da glasanje, ja u suštini mrzim. Glasanje kao takvo, zato sam ja za sovjet.

Za diktaturu?...

S. Žigon: Zašto bi to bila? Pa vi sami sebi padate u reč, naprotiv, Lenjin je rekao da je Sovjetska država diktatura proletarijata.

Pa dobro, vi ste onda za diktaturu proletarijata?

S. Žigon: Jeste, ja sam za diktaturu bednih, potplaćenih, eksploatisanih. i uopšte nije istina da toga više nema, toga ima i na Zapadu sve više i više, i ako vi mislite da ono tamo napreduje i usavršava se, ja vam kažem da ono tamo truli, propada i uskoro će da ode u... Da ne kažem srpski...

Kažite, kažite...

S. Žigon: Vi biste voleli da imate takvu... Vi ne znate da je ovo poslednji stadijum kapitalizma. Kapitalizam će propasti, on se suviše meša u sve. Amerika neće moći više da kontroliše, ne samo ono što po svetu radi, ona uskoro kod kuće neće moći da kontroliše šta se radi. Ona je... Vlada pomoću droge, pomoću side, pomoću svih mogućih poroka...

A struktura o kojoj vi sad govorite je opšte poznata...

S. Žigon: Pa nije, šta opšte poznata... Naravno da jeste, ona to izvozi u Evropu, a šta je drugo mafija nego organizacija koja omogućava sve te... A zašto omladina danas mora da sluša muziku od sto dvadeset decibela?

Ona to želi. Što ste vi malo pre gledali televizijski program?

S. Žigon: Izvinite molim vas, to ona uopšte ne želi, nju su navikli da ona to želi. Ona želi da razgovara. E tu smo došli do šezdeset i osme. Jer do šezdeset i osme nije bilo te muzike, pa su omladinci razgovarali izmedju sebe, pa je mogao čovek i da kaže devojci da je voli na igranci, a danas... Nemojte mi upadati u reč, ne trpim...

(muzika)

Opet scena iz “68”

Auditorijum: (aplauz, skandiranje: jesu, jesu...)

Robespjer: Mislim da je nepotrebno dodavati još neke crte portretima koje sam naslikao. Oni su već završeni, nema sporazuma, nema primirja sa ljudima koji su mislili samo kako će opljačkati narod, nadajući se da će to pljačkanje ostati ne kažnjeno! Nema sporazuma! Nema primirja sa ljudima...

Auditorijum: Nema! Nemaaa... (aplauz)

Robespjer: ...za koje je Republika predstavljala špekulaciju, a revolucija zanat!

Auditorijum: Bravo, bravooo...

(aplauz, muzika)

Post scriptum
Tako se završio moj razgovor za radio sa Stevom Žigonom.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad