Protiv panike na putu oko sveta u vreme korone 2020.

Prof. dr David D. Pokrajac, Everet, država Vašington, USA

Radi na razvoju veštačke inteligencije

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com. Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.

Fotografije: lična arhiva Davida D. Pokrajca

VEST koja to više nije

Da čujemo šta ima novo! ~ To je prvo pitanje ujutru posle buđenja, koje nas vodi ka telefonu. Našu pohlepu za vestima, dovela je savremena tehnologija do savršenstva. Ovaj tonski zapis snimljen “oko planete” dok traje korona, načinjen je delom te tehnologije, skajpom. Reklo bi se da smo u prednosti u odnosu na antički svet jer imamo veštine kojima smo “na vezi” 24 sata. Privilegovani položaj brzog saobraćaja koštao nas je pandemije.

Kako? Malo istorije prema vikipediji.

Antički istoričar Tukidid kaže da se Atinska kuga prvi put pojavila u Etiopiji. Odatle se proširila na Egipat i Libiju da bi posle dugog putovanja brodovima i kopnom, zahvatila Grčku, prvo luku Pirej u Atini, gde je dopremana hrana tokom Peloponeskog rata 430. godine p.n.e. Kugu su zatim putnici preneli u Rim i druge delove istočnog Mediterana.

Kako je došlo do Atinske kuge odnosno svih poznatih epidemija pre ili kasnije u svetu? Prema savremenim saznanjima doneli su je virusi. Poreklo virusa u istoriji života nije razjašnjeno. Moguće je da su kao i poreklo života, stigli iz svemira. Virusi su neprestano prisutni u svakodnevnici kao pojam ozbiljne pretnje zdravlju, ne samo ljudi nego i biljaka i životinja.

Epidemiju kuge u Dubrovniku 1348, izbila je prvo na ostrvu Šipan, do kojeg je došla na mletačkim lađama koje su nosile „Crnu smrt“ zajedno sa robom sa Bliskog istoka. Rešenje je bilo da se obustavi sva trgovina sa drugim krajevima. Jula 1377. godine Veliko vijeće u Dubrovniku uvelo je obavezni karantin za sve koji su dolazili iz zaraženih područja.

Španska groznica iz 1918. godine i kasnije druge epidemije koje poznajemo u svetu, stigle bi svakako, brže ili sporije, na šta je uticao saobraćaj, nekada jedrenjaci i konjanici, danas avioni, vozovi, autoputevi, kruzeri, posebno ratovi.

Mi smo 2020. godine, saobraćajem u najširem smislu, došli u poziciju da nas je epidemija zahvatila odmah i sve. Strah i panika su prateća pojava epidemija. Da smo sporije živeli, kao u vreme Tukidida, ipak ne bi sprečili virus da stigne, samo bi došao kasnije.

Da čujemo šta ima novo! ~ pitanje sa početka.

Nauka vakcinu još uvek traži i naći će je. Ali kako izgleda, za sada, jedini lek za koji znamo, ne baš popularan, je onaj dubrovački iz 1377. godine, ~ karantin.

Zabeležio urednik sajta Dragoslav Simić, aprila 2020.

---

Iz biografije dr Pokrajca:

Prof. Dr David D. Pokrajac rođen je 1970. godine u Šibeniku, Hrvatska. U Nišu, Srbija, završava osnovnu školu "Vožd Karađorđe", gimnaziju "Bora Stanković", elektronski fakultet 1993. na kome i magistrira. U Sjedinjene države odlazi 31. decembra 1997. Pohađa Washington State University i doktorira na Temple University u Filadelfiji 2002. Od 2002.-2018. radi kao profesor, assistant and associate vice president (pomoćnik prorektora) na Delaware State University. Od 2018. radi u Boeing kompaniji prvo kao data scientist a od januara 2020. kao menadžer za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Autor je preko 150 radova objavljenih u časopisima i konferencijskim zbornicima, jednog patenta i bio je rukovodilac ili učesnik više naučnih projekata. Bavio se istraživanjem iz mašinskog učenja, simulacije tkiva dojke, klasifikacije spektroskopskih podataka, video nadzora i drugim oblastima. U slobodno vreme bavi se prikupljanjem starih zvučnih zapisa i bori se za vakcinisanje protiv šarlatanstva. Učesnik više radio i televizijskih emisija i uspešni takmičar nekadašnjeg kviza "Kviskoteka".

Tokom korone radno mesto je biblioteka u stanu odakle se kontaktira sa zaposlenima u kompaniji “Boing” skajpom

Život u Everetu u slikama

Koronarno veče 31. mart 2020.

Pokrajac je još napisao:

"Prvo smo žena i ja krenuli da kupujemo najesencijalnije stvari, kao sto su vitamini... čovek bez hrane i može da izdrži, ali su vitamini neophodni, ako budemo bili u situaciji da gladujemo."

"Slikali smo se za uspomenu, nadajući se da će jednog dana da bude sve kao ranije."

"Devedeset i devete bilo je daleko manje negativne propagande, a daleko više primera istinitog herojstva."

"U Srbiji je kombinacija nediscipline i bespotrebne demonstracije sile."

"U komunikaciji treba biti odmeren i konzistentan."

"Želim da pozovem na mir, smirenost i razum... inteligencija treba da doprinese razumu promišljanjem i davanjem saveta."

Postavljeno: april 2020.

Glasom i mikrofonom protiv panike

Kako bi motivisao ljude da ne klonu duhom u jeku pandemije, dugogodišnji radijski novinar Dragoslav Simić je napravio seriju razgovora s našim uspešnim ljudima iz inostranstva o tome kako se nose s karantinom i izolacijom
Politika, autor: Dimitrije Bukvić
Vidi više na stranici "Promocije"

Zahvaljujem na podršci istoričarki umetnosti Irina Subotić

Tehnička podrška:
~ Tanja Regoda
~ Ljubisav Gicić

Autor sajta

Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006. Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi sicke41@gmail.com       sajta

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

---

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad