Abdulah Sidran

pesnik i pisac govori
o ljudima i događajima, o sebi

Stranicu osmislio, fotografije Sidrana i savremenog Sarajeva kao i razgovor snimio Dragoslav Simić urednik sajta

Prvi kadar: Kako stići do pisca?

Ivo Andrić je negde već smestio Sidrana. Možda mu je život ovog Sarajlije kroz čiji se lik prožima ko zna koliko drugih ljudi i života, poslužio kao model za pisanje? Čega? Teško je jednostavno i kratko odgovoriti na ovo pitanje. Pronašao je Ivo njega već, kao da su mu prve knjige bile Sidranove, a nisu mogle biti. Predosetio je Andrić da će se pojaviti neki njegov naslednik ovakav, i ne jedan. Nije ga imenovao kao Abdulah ili kao Sidran, nego onako po meri svog talenta prema ljudima i događajima koji su oblikovali njegov literarni svet dok je ratnih godina posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije i posle mesta poslanika svoje zemlje u Berlinu, sedeo u Beogradu i pisao.

Smestio je Andrić Sidrana negde sigurno, ali književna kritika to nije potvrdila. I da li će?!

Možda se ovom novinaru to poređenje Andrićevih likova sa onima iz Sidranovih filmova i literature, sa samim Sidranom, sa njihovim sudbinama, samo pričinilo dok je putovao od Beograda, Srbijom i Bosnom, do Sarajeva sa knjigom „Otkup sirove kože“ – simboličnog li naslova!? – u ruci.

Sklapa knjigu na strani 278.

Novinar menja kadar:

Gledam mladića iz Beograda, tek završenog gimnazijalca koji autostopom dolazi preko Zagreba, Rijeke, Splita, Dubrovnika i Mostara u Sarajevo, na lice mesta, da vidi grad koji je „okinuo“ veliki rat. Sa rancem na leđima ide na Trebević, a vraća se uspinjačom u Sarajevo ili je bilo obrnuto, sad to više nije važno. Decenije su prošle.

Između tog dečaka onda i Sidrana danas, nebeskim svodom prosula se istorija, poklecnuli ljudi i životi.

Ukucava novinar novu odrednicu: Kako oklevetati komšije?

Ovo sa Sidranom nema veze, ali da nije bilo tog puta u Sarajevo, danas, ne bi bilo ni priče. I ovo je impresija, utisak o viđenom.

Posvađala se dva prazna tanjira, ali im ne da treći tanjir da budu sami. Svađa utroje, iz političkih ili verskih razloga svejedno, a i kad nema razloga, nađu ga... Kuvari ne žive sa tanjirima. Kuvaju negde drugde i šalju jela elektronskom poštom, telefonom ili radijem, a najviše vole preko malog ekrana.

Jedan kuvar pred kamerama ispituje seljaka koji gaji kupus. Seljakovo imanje je na zemlji podeljenoj međom koja razdvaja one opisane prazne tanjire. Kupus, krompir i šargarepa rastu kao iz bajke i sa jedne i sa druge strane zamišljene granice.

„Koji ti je slađi kupus“, ~ pita kuvar seljaka. Ovaj odgovara:

„Pravo da ti kažem, miliji mi je ovaj kupus sa naše strane..!“

A što, šeretski pita kuvar, kao ne razume odgovor.

Seljak, šeret neki takođe: „Kako da ti kažem, kad je naše naše je, a njihovo je njihovo...!“

Zagonetka glasi: Ko pita kupus gde će da raste!?

Ima i nezavisnih tanjira koji odjednom iskoče i ako ih niko nije zvao. Na jednom slobodno stojećem reklamnom panou, ćirilicom su napisali: „Bože, teško tebi sa nama, kakvi smo“! .... Kraj priče.

Nova slika u kadru: Naslov ~ prepiska: Novinar piše Sidranu, 21. jula 2016. godine:

Dragi prijatelju AS~e,

Mi se ne poznajemo. Moj kolega iz Sarajeva je posredovao pa sam tako dobio tvoju E adresu.

O čemu se radi?

Predmet pisma je moj sajt odnosno ti na sajtu.

Ideja sajta je da baštini glasove, reči i misli ljudi iz nekadašnje Jugoslavije, na osnovu mojih dokumentarnih radio emisija. Cilj je dokumentarnost, pokušaj da napravim najbolji „domaći BBC“ kako ga rade Englezi.

Tema:

govorimo o tvom životopisu za sajt koji bih snimio sa tobom u Sarajevu u tvojoj kući ili na nekom drugom mestu. Radni naslov: „Životopis Abdulaha Sidrana“.

Ova moja intimnost sa „TI AS“ nije neučtivost i nepoštovanje Sidrana nego iskren pristup čoveku koji je na javnoj filmskoj sceni stalno.

From: Abdulah Sidran
Sent: Thursday, July 21, 2016 11:24 AM
To: Dragoslav Simić

Hvala na pozivu !

Moj glavni problem u sličnim stvarima jeste što novinari - sugovornici uglavnom (iznimke su veoma rijetke) o meni ne znaju ništa osim da sam radio sa Kusturicom. A taj dio moje radne biografije ne obuhvata ni tri odsto onoga što jeste moj život i rad. Pa ta ružna činjenica na moju preosjetljivu psihu odmah djeluje uvredljivo. Izgubim kontrolu, puknem, prasnem: “jebotekusto, a ti njega” ! - Ovo sad je vjerovatno sasvim daleko od toga, ali sam morao kazati svoju nevolju, pa da zajedno nekako pokušamo mimoići njena iskušenja. - U Beogradu (Zagrebu, Banjaluci i Sarajevu) objavljen je moj autobiografski roman (četiri bgd. izdanja !) OTKUP SIROVE KOŽE (Službeni glasnik) i bilo bi veoma korisno i dobro da to pročitate. Ostalo je stvar tehnike. Nadam se da bismo posao mogli obaviti izjedna, bez ikakvoga srkleta, uz prijateljsku kafu, pa predlažem da se to planira za neke od narednih dana. U subotu, 30.7., imam redovni susret sa svojim poštovaocima, u 12 h. - Nije mi baš sve jasno oko Vašeg serijala, ali sam dugo u sličnim poslovima pa se umijem snaći i kad moram improvizirati.

Pozdrav, a.s.

Recenzent ove knjige je Jovica Aćin pisac i književni kritičar, beogradsko izdanje.

Izvorna poruka

Šalje: Dragoslav Simić - sicke41@gmail.com
Datum: 23.07.2016. 10:39 (GMT+01:00)
To: Sidran

Kupio sam knjigu. Čestitam Jovici Aćinu i Gavriloviću što su objavili OTKUP SIROVE KOŽE.

Jovica Aćin urednik izdanja, na poleđini knjige piše:

„Rođeni pripovedač Abdulah Sidran, glasoviti bosanski pesnik, u ovom autobiografskom delu, po mnogo čemu romanesknom, jer i život sam ume da bude romaneskan, govori nam o ljudima i događajima, nekdašnjim i skorašnjim. To su ljudi koji su bliski piscu. To su događaji koji su se odigravali oko njega, bez njega ili s njime. Tu je i njegovo sećanje, bolje ili gore od stvarnosti koje se on seća. Možemo da mu ne verujemo, i onda kada govori o često bolnim zbivanjima i podacima o kojima i poneki čitalac ponešto zna ili da umesno ili slepo više verujemo sebi, ali takva razmimoilaženja nisu važna jer ovo nije neka nepobitna istorija: ovo je život kako ga vidi autor, njegov život i njegove pomisli. A taj život iskrsava kroz pripovedanje koje spontano izvire iz srca i zaranja u dramu kroz koju nas zaokuplja zlo u čoveku. Dovoljno je zadržati se na Sidranovom čulu za ironiju koju on prepoznaje u stvarima, na njegovom poetskom načinu saznavanja sveta, na njegovoj ljubavi prema životu i njegovoj osobenoj vedrini pred mrakom, i to čini ovu knjigu dragocenom.“

Novinar Sidranu opet tri dana kasnije:

„Šta reći više. Knjiga iz srca isklesana. Pišete u slikama. Da nije pronađena kamera i celuloidna traka, OTKUP SIROVE KOŽE ostao bi film koji se gleda čitanjem. Knjiga kao da je ispričana, baš kao da je neki nevidljivi /radio/ mikrofon zabeležio šta se sve dešavalo. To bi bio stil i mojih dokumentarnih radio emisija.

Ima nekoliko odličnih dokumentarnih fotografija koje bih kao skenirane originale uvrstio na stranu sajta “Sidranov životopis”.

Predložio sam da se vidimo:

~ 29. petak, Sarajevo, nas dvojica na osnovu “sirove kože”,

~ 30. subota... susret sa poštovaocima, u 12 h.

U petak se vidimo i snimimo naš razgovor. Mikrofon treba da ima pristup glasu g. Sidrana, a ako ima okolo nekog žamora, to je prihvatljivo.

Mejlovi su tu da sve utanačimo. Načinio bih i nekoliko fotografija potrebnih za stranicu sajta AS ~ a.

I za kraj možda suvišna, ali ipak važna napomena: izdržavam sebe i sajt samostalno, za ovaj razgovor nema honorara.

Pozdrav Dragan Simić

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

---

Govor slika ~ govori da bih te video

Kineske poslovice „slika govori više od hiljadu reči” i „usta govore ono čega je srce puno...”, označiće sarajevske razgovore sa Sidranom i posetiocima Bošnjačkog instituta “Subotom u podne”, na pozivnici, prikazanoj u zaglavlju ove stranice.

Nameće se teoretsko pitanje: koje su prednosti, ako ih ima naravno knjige koja govori u odnosu na tradicionalnu “knjigu koja ćuti”. U samom postavljanju ovog pitanja krije se određena zamka jer smo pojam knjige vezali za tradiciju, a pojam radija ili sajta koji čuva izgovorenu reč, za nešto što je sasvim moderno. Sokrat je ostavio jednu izvanrednu maksimu GOVORI DA BIH TE VIDEO. “Prema tom shvatanju čovek se najbolje otkriva u svojoj govornoj akciji, u načinu na koji saopštava svoju misao, a ta misao prema Sokratovskoj tradiciji jeste pre svega dijaloška, govorna...” /Izvor: Đorđe Malavrazić/.

“Sokrat u Sarajevu”, bila mi je ideja dok sam u petak, 28. jula, prvi put sedeo sa Sidranom u “marokanskoj kafani” u centru Sarajeva. Slušao sam čoveka koji je govorio “ono čega mu je srce bilo puno”.

U Bošnjačkom institutu

(Subota, 29. jul 2016. godine)

Predstavlja se gospodin Kafedžić... Drugi svjetski rat mi je odnio djetinjstvo... Ovaj poslednji rat odnio mi je deo mog života... O mojim knjigama se šuti... Mi smo blokirani... Mediji su u rukama onih koji vladaju..
/Fotografija gospođe Feti Kafedžić snimljena je tokom susreta sa Sidranom pa se može uvrstiti u dokumenta sa tog skupa u Bošnjačkom institutu./
Iz njenog pisma novinaru koje je stiglo u Beograd, izdvaja se rčenica. “...da živimo i stvaramo ZAJEDNO, a ne samo jedni pored drugih. Jer, ZABORAV koga ovi neki novi hoće da mi u svojim uspomenama zaboravimo i one najmilije prijatelje i poznanike. Ja to nisam prihvatila, jer samo prihvatanje da zaboravimo, tog nečega što nam je dalo ljepotu naše mladosti, učinilo bi nas ŽIVIM MRTVACEM.“

Slušaj 16.deo:     (mp3)

Slika levo. U sredini: Amela Grebić ~ Kekić, medicinska sestra radi u Nemačkoj i desno, Svetlana Duka radi u Holandiji. Došle na Sidranovu promociju zahvaljujući pozivu koji je stigao preko Fejsbuka. Snimak na ulici posle promocije.
Posetioci koje vidite na Sidranovoj promociji da sede desno takođe su došli u Bošnjački institut na poziv preko Fejsbuka.

Mark Elliot Zuckerberg (1984, White Plains, New York), vlasnik i glavni kreator najveće socijalno društvene internetske stranice Facebook-a. Američki magazin Time uvrstio je Marka u najuticajnije ljude u svetu 2008. godine na visoko 52 mesto od 101.

Sudeći po broju posetilaca Fejsbuk stranice gospodina Sidrana koja okuplja njegove poštovaoce, ni Sidran se po svom uticaju ne može požaliti u odnosu na uticaj koji ima kao recimo Zakenberg. Za ovu reklamu Mark nije platio ovog novinara, a ni gospodina Sidrana, niti će?! Novinar nema lični Fejsbuk, ali ima njegov sajt pa je dovoljno da kliknete na i tako dođete na najveći noviarski radio sajt jednog autora sa ovih prostora.

Sidran je na svojoj stranici napisao 12. avgusta 2016. godine:
“Stigao mi je dokumentarac što ga je o meni dva dana u Sarajevu radio veteran radio-novinarstva iz Beograda, istinski velemajstor svoga posla, Dragoslav Simić. Neobična forma, ukrštanje pripovijedanja i pisane riječi sa živom slikom i dokumentom - nešto začuđujuće, nešto što poziva na ponovljeno gledanje i razmišljanje. Zahvaljujem se gospodinu i drugu Draganu Simiću, i predajem njegovo djelo na uvid svojoj internetskoj FB publici.”

Abdulah Sidran
Audio i foto arhiv novinara Dragoslava Simića. Audio knjige, fotografije iz arhive, snimci radio emisija...
www.audioifotoarhiv.com

Slikom na reč

Postavljeno: avgust 2016.

Abdulah Sidran, Kolarčeva zadužbina 2017. godine

Abdulah Sidran, poznati bosanski pesnik, pisac i scenarista, govori o ljudima koji su mu bili bliski, o događajima nekdašnjim i skorašnjim. Ova emisija autora Dragoslava Simića bila je na Drugom programu Radio Beograda u okviru dokumentarne serije “Govori da bih te video” 21. decembra 2017. godine tokom Sidranovog nedavnog boravka u Beogradu kada je Sidran u organizaciji Drugog programa radija učestvovao u živom programu i govorio svoje pesme u sali Kolarčeve zadužbine. Tada je urednik sajta Dragoslav Simić snimio i ovu Sidranovu fotografiju.

Slušaj:     (mp3)

Dokumentarni program
Autor emisije: Dragoslav Simić

U emisiji Sidran je rekao i ovo: „Naše zemlje jesu razorene, razorena je njihova ekonomija, naša su društva uništena, ali ja sam vam svjedok da je preživjelo stotine prijateljstava koja su predratna – u kulturi, u književnosti. Moji književni prijatelji – s rijetkim iznimkama - mene nisu izdali nego se to što je bilo nekakvo jugoslavensko zajedništvo u kulturnom prostoru uspjelo sačuvati i obnavljati tamo gdje je bilo potonulo i nestalo. Vama je svima potpuno prirodno što je munjevito krenula razmjena u sub-kulturi, pa niko nikome nije prigovarao što idu na folk koncerte ovih i onih pjevača, ali se podozrivo gleda na pokušaje obnove saradnje u onome što mi radimo – dakle, u kulturi, poeziji, književnosti“.

Pisma posle emisije:

Dragi Dragane,

Već sam bio video najavu za Vašu emisiju. Odslušao sam je sa zadovoljstvom ponovo.
Lepo je što će Sidran doći u Beograd i progovoriti i nadajmo se da će ga neko i čuti. Naravno sigurno će spomenuti i Jugoslaviju.

Skorije sam zapisao u svoj dnevnik kako sam ponovo mislio o Jugoslaviji.
Ali sve to je nepovratno izgubljeno a mi ćemo tako nastaviti samo da sanjamo.

Pozdrav!
Petar Miloradović, Gornji Milanovac

-------------------------------

Poštovani gospon Simiću,

Slušao sam Sidrana u emisiji Govori da bih te video, a i njegov nastup u Kolarcu. Dobro urađen posao. Čestitam!

Pozdrav od Petra Žebeljana

Postavljeno: decembar 2017.

Srodni linkovi u vezi sa temama iz BiH ili sa ljudima i događajima iz nekadašnje Jugoslavije:

Kad sam bio u Sarajevu ~ Zapis urednika sajta Dragoslava Simića /septembar 2016./
Krompiri, kupus, paradajz i šargarepa, predmet ovog zapisa, rastu diljem ovog BH sveta, ali prazni tanjiri i kuvari, to je tema do koje se nedolazi iz Beograda, nego treba stići na lice mesta i saznati: kako oklevetati komšije? Stranica “Promocije”. Piše Dragoslav Simić urednik sajta. (Ovaj komentar objavila je beogradska POLITIKA u skraćenoj formi 13. septembra 2016. na linku http://www.politika.rs/sr/clanak/363379/Pogledi/Kad-sam-bio-u-Sarajevu)
Kasim Rašidović ~ Izveštaj iz Sarajeva, na “Beogradskom krugu“, 1992.
Desimir Tošić publicista, urednik Naše reči, London. „Nacrt za demokratsku alternativu“, London, 22. februar 1982. Pored ostalih, potpisnik i Adil Zulfikarpašić. Stranica sajta: Da li ste pročitali ove knjige?
Mirko Tepavac, bio ministar spoljnih poslova SFRJ
Slobodan Inić, bio profesor sociologije, politički komentator
Profesor Miladin Životić, “Beogradski krug”
Dr Nebojša Popov govori, “Beogradski krug”
Vlatka Krsmanović, bila prodekan na katedri za socologiju Univerziteta u Sarajevu. Kao izbeglica umrla na Malti 1995. godine.
Vladimir Srebrov pesnik /snimljen u Mostaru 1996./
Vane Ivanović, Hrvat ~ Jugosloven. Učesnik olimpijade u Berlinu 1936. Zastupao boje Jugoslavije. Sa grupom projugoslovenskih intelektualaca u emigraciji, jedan od potpisnika „Nacrta za demokratsku alternativu“, London, 22. februar 1982. Pored ostalih, potpisnik i Adil Zulfikarpašić. Stranica sajta: Da li ste pročitali ove knjige?
Vujica Rešin Tucić (1941. ~ 2009.) Avangardni pesnik, snimak je iz sedamdesetih godina XX veka. Stranica "Gosti sajta". O prijatrelju Vujici govorio je Abdulah Sidran.

Facebook strana: https://www.facebook.com/idea.funders/

Autor sajta

Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006. Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi sicke41@gmail.com       sajta

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

klikni na fotografiju