Ljiljana Đurđić

Ako se na Guglu, otkuca odrednica Ljiljana Đurđić, dobiće se mnoštvo informacija o ovoj beogradskoj književnici i pesnikinji. Za iole radoznale biće to dovoljan povod da uđu u kreativni svet ove darovite žene čije delo broji desetak knjiga. Na sajtu će biti prikazano samo 5 naslova. Ali ono što ne piše na Guglu i što se ne može naći ni u jednoj njenoj biografiji, to je činjenica da sam Ljiljanu upoznao davno pre nego što su tvorci Interneta mogli i da pretpostave da će svojom virtuelnom komunikacijom okupirati svet.

Ali da se vratim na početke sedamdesetih.
Ljiljana mi je često čitala pesme i priče koje je pisala. Družili smo se kao prijatelji. U tom društvu bilo nas je četvoro. Razgovarali smo o svemu što je u tom trenutku bilo moderno u umetnosti. Voleli smo da čujemo sve koji su umeli dobro i lepo da pišu. Bili smo mladi i nepoznati. Verovali smo da je naše pravo da uđemo na velika vrata u javni život. Ali kako objaviti neku pesmu ili priču kada niko nije čuo za tebe. Zahvaljujući slučaju da sam poznavao nekog ko je imao želju da čuje moju preporuku, a potom i dar da prepozna pisca, književni prvenac Ljilje Đurđić objavljen je, kako je opisano u uglednom književnom časopisu.

Sve ostalo je posle došlo samo od sebe. Od prvih objavljenih pesama sedamdesetih, do danas, u književnom životu Ljiljane Đurđić nizale su se knjige, prevodi, kolumne u “Danasu”.
2002/3. godine pokrenuo sam seriju dokumentarnih emisija “Portreti žena u javnom životu Srbije” u poslednjoj deceniji XX veka. Oba dela emisije u kojima je tada govorila Ljiljana nalaze se na sajtu.