Jelka Imširović
Jelku imširović upoznao sam znatno kasnije od vremena kada
su se u Beogradu dešavale Studentske demonstracije 1968.
kada je i Jelka kao i veliki broj mladih ljudi gradilo svoj intelektualni
i moralni lik bez želje da se nakad u budućnosti o njima piše ili govori.
Devedestih čitao sam knjigu Žike Pavlovića "Ispljuvak pun krvi", njegov
dnevnik o "68" u kome su prikazane na fotografijama Peterneka brutalne scene
kada milicija prebija demonstrante.
Fotografija iz knjige "Ispljuvak pun krvi"
Žike Pavlovića
Hrabar čin ovog velikog fotoreportera da se i sam nađe na
licu mesta i ostavi trag o tom vremenu.
Međutim, ovde tek počinje priča o Jelki, tada Kljajić, studentkinji sociologije.
Čitajući Pavlovićevu knjigu znatno kasnije od opisanih događaja, želeo sam
da upoznam Jelku.
Tada je radila kao bibliotekar na seminaru za socologiju. Njena životna
drama počela je baš te 1968, a progoni organa Državne bezbednosti trajali
su još godinama.
2004. pozvao sam Jelku da govori o svom javnom životu. Snimio sam dve polusatne
emisije, ali nažalost druga emisija je izgubljena.
Slušaj:
Juna 2010. zamolio sam Anu Imširović, ćerku Jelkinu, da mi dostavi neke pisane materijale koje mogu da objavim na sajtu. Evo Aninog pisma: